Sankt Peterburg je drugi po veličini grad u Rusiji, posle Moskve. To je jedan od najlepših gradova na svetu, koji harmonijom svoje arhitekture pleni i privlači turiste sa svih strana sveta.
Sankt Peterburg se nalazi na ušću reke Neve i na ostrvima njene delte, prostire se na obali finskog zaliva Baltičkog mora. Leto u Sankt Peterburgu je poznato po svojim Belim noćima, kada sunce jednostavno ne zalazi, one počinju sredinom juna i traju do sredine jula. Bele noći nisu karakteristične samo za ovaj grad, ali su postale njegov simbol.
Grad je osnovao Petar Veliki 1703 godine. 16 (27) maja 1703 godine, naredbom Petra I je stvorena tvrđava Sankt Peterburg. Kasnije je od tvrđave nastao grad, a tvrđavu su nazvali Petropavlovska. 1712 godine je iz Moskve prebačena prestonica Ruske Imperije u Sankt Peterburg. Posle Oktobarske revolucije 1917 godine je prestonica vraćena u Moskvu.
Za vreme duge istorije grad je tri puta menjao svoj ime. Prvobitno ime – Sankt Peterburg je dobio u čast svog pokrovitelja Petra I, Svetog Apostola Petra. 1924 godine, posle smrti V. I. Lenjina, osnivača sovjetske države, Petrograd je promenio ime u Lenjingrad. Istorijski naziv je bio vraćen gradu posle referenduma 1991. godine.
Danas je Sankt Peterburg kulturni i naučni centar. U gradu ima više od sto muzeja, oko pedeset pozorišta, u njemu se nalazi najstariji Univerzitet u Rusiji i jedan od najvećih muzeja na svetu Ermitaž.
Sankt Peterburg je kulturni centar Rusije u kome su najpoznatija pozorišta – Marinski teatar, Veliko dramsko pozorište G. Tovstonogova, Pozorište drame A. S. Puškina (Aleksandrijski teatar) i dr.
Preseca ga 66 kanala i stotine mostova od kojih se neki, po potrebi mogu podizati zbog čega ga nazivaju „Severna Venecija“.
Muzej Ermitaž
Ermitaž je najveći umetnički i kulturno-istorijski muzej u Rusiji i jedan od najvećih u svetu. Predstavlja jedan od najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja. Njegova ogromna zbirka izložena je u 6 zgrada na obali reke Neve, s tim što je glavna zgrada, Zimski dvorac nekada bio zvanična rezidencija ruskih careva. U više od 350 sala izloženo je 60.000 eksponata.
Kolekcija ovog muzeja je začeta 1764. god. kao zbirka umetničkih predmeta carice Katarine II, koja je od 1852. god. otvorena za javnost. Za dva ipo veka u ovom muzeju je sakupljeno oko tri miliona umetničkih i istorijskih eksponata od kamenog do savremenog doba. Danas je muzej Ermitaž prvorazredna turistička atrakcija koju godišnje obiđe 3 do 4 miliona posetilaca.
Isakijevski sabor
Istorija Isakijevskog sabora počinje epohom Petra Velikog. Petar Veliki se rodio na dan Isakija Dalmatinskog. 1710. god. Petar je u čast svog pokrovitelja sagradio Isakijevski sabor.
Kazanski sabor
Kazanski sabor se nalazi na Nevskom prospektu. Izgradnja je započeta 1801. god. Otadžbinski rat 1812. god. je izmenio sudbinu Kazanskog sabora. Sabor je prvobitno posvećen čudotvornoj ikoni Kazanskoj Majci Božjoj (koju je Petar I preneo iz Moskve u novu prestonicu početkom XVIII veka), da bi se kasnije preobratio u sabor u kome su čuvane relikvije pobedonosnog rata.
U sabor su donošeni i vojni trofeji, ključevi osvojenih gradova i sl. 1813. god. je u njemu sahranjen Kutuzov. 1837. god., na dvadesetpetogodišnjicu pobede nad Napoleonom, ispred Kazanskog sabora su postavljeni spomenici velikim vojskovođama.
Crkva Spasa na krvi
Ovaj hram je građen u periodu od 1883. do 1907. god. na mestu ubistva imperatora Aleksandra II. Imperator je ubijen 01. marta 1881. god., i već sledećeg dana, 02. marta, Gradska skupština na vanrednom zasedanju zahtevala je od imperatora Aleksandra III da dozvoli gradskoj vladi da podigne spomenik ubijenom imperatoru. Crkva je sagrađena u ruskom stilu po uzoru na moskovsku crkvu Svetog Vasilija Blaženog.
Petergof
Petergof – grad parkova, dvoraca i fontana sa jednom od svetski poznatih rezidencija ruskih careva. Gornji vrt i donji park imaju 150 fontana i 4 monumentalne kaskade. Park i dvorci Petergofa pripadaju listi Svetske baštine UNESCO-a.
Petropavlovska tvrđava
Prvobitno se zvala tvrđava Sankt Peterburg, sagrađena na zahtev Petra I, 16. (27.) maja 1703. god. U centru tvrđave se nalazi Petropavlovska crkva. U njoj su sahranjeni svi ruski imperatori, počev od Petra I pa do Nikolaja II.
Puškinovo Carsko selo
Carsko selo je poklon cara Petra Prvog svojoj supruzi u čast rođenja ćerke, buduće carice Jelizavete Petrovne. Raskošna carska rezidencija je nastala kada je Jelizaveta Petrovna sela na tron i poverila izgradnju čuvenom italijanskom arhitekti Rastreliju. Ko je jednom posetio Carsko selo zauvek je zapamtio raskošne sale Jekaterininskog dvorca, veličanstveni park sa čudesnom statuom Devojke sa razbijenim krčagom. Jelizaveta je veoma volela ovo mesto vezano za njeno detinjstvo, zato se uvek ovamo vraćala, organizovala velike balove…
Kasnije je još jedna carica, Jekaterina Druga, napravila u Carskom selu čuveni engleski park, podigla na njegovoj teritoriji mnogo spomenika, a za svog unuka Aleksandra Prvog je naredila da se izgradi Aleksandrovski dvorac. Tako je postepeno Carsko selo postalo carska rezidencija, u suštini letnja prestonica Rusije. Na prijem kod pripadnika carske porodice su dolazili ambasadori i diplomate. Tu su potpisivana važna dokumenta za Rusiju. Za vreme Drugog svetskog rata Hitlerove trupe su okupirale ovu teritoriju, rušile, palile sve što nije moglo da se odnese. A što je moglo da se otme od neverovatnih dvorskih enterijera, sve je poslato u Nemačku. Upravo tako je izgubljena čuvena Ćilibarska soba iz Jekaterininskog dvorca, čiji tragovi nisu pronađeni do danas.
Carsko selo je ušlo u istoriju kao simbol preporoda Rusije i njene kulture. Obnova dvoraca iz Carskog sela sredinom XX veka trebalo je da pokaže narodu da kultura nije nestala i da neprijatelj nije mogao da pokori Rusiju. Mnogo godina posle Drugog svetskog rata, naporima restauratora bila je obnovljena čak i Ćilibarska soba, a sada hiljade turista ide u Carsko selo da vidi ovo osmo čudo sveta.
Nevski prospekt
Nevski prospekt je glavna i najpoznatija ulica u Sankt Peterburgu. Petar Veliki je planirao da ova ulica bude početak puta za Novgorod i Moskvu.
Petrogradski metro
Petrogradski metro je drugi po veličini u Rusiji, posle moskovskog. Čini ga 65 metro stanica, 3500 vozova, svakodnevno se metroom preveze 2,3 miliona putnika. Petrogradski metro je najdublji na svetu. Mnoge metro stanice imaju originalan arhitektonsko- umetnički oblik.
